[04.09.2010] Već dve godine sin mi kuka kako nigde ne idemo i ne radimo ništa zanimljivo (misli se na svakodnevno odlaženje na Adu, bazene i ostale apsolutno "povoljne zanimacije leti. Kažem "povoljne", jer se čak ni na Adu ne može bez barem 500 do 1000 dinara (prevoz u oba pravca, parking ako se ide kolima, barem neki sokić ili sladoled... o nečem ozbiljinjem da ne govorimo, a pritom ne računam eventualne sendviče ponete od kuće...). Uglavnom, pošto je Viminacijum (iako mnogo bliži) otpao iz logističkih razloga (i dalje se nadam da ćemo ga obići u toku jeseni, ako stignemo), suprug je došao na ideju da "p [plus]

[06.11.2009] Srbija je zemlja reka, pored kojih je rođeno mnogo naseobina i gradova, i to od najstarijih dana. Jedna od tvrđava, koja će kao beogradska postati kolevka velikog grada je i niška... koja svoje korene vuče još od prvih vekova naše ere... možda naseobina nekog keltskog ili drugog paganskog naroda pre dolaska Rimljana, koji će od Naisusa stvoriti jezgro onoga što je ovaj grad danas. Naisus, vojnički rimski grad, koji će izroditi mnoge važne ličnosti... od kojih je naravno najpoznatiji Konstantin... čija se rodna kuća (po mišljenju mnogih arheologa), odnosno ono što je od nje preostalo može videt [plus]

[06.11.2009] Moj put u Niš nije mogao da prođe bez posete nečemu što je, po svemu sudeći, jedini spomenik ovakve vrste u svetu. Naravno, svuda postoje kosturnice, čak su, na primer, pariske katakombe delimično korišćene kao groblje (kada je trebalo izgraditi nove delove Pariza, neka groblja su delimično raseljena, a kako je falilo mesta... ostaci tih ljudi su uz svo poštovanje i crkveni blagoslov stavljeni pod zemlju - u katakombe koje je danas moguće obići). Kosturnice postoje i u mnogim drugim delovima sveta, pa tako, videti naslagane kosti i lobanje i nije neko veliko iznenađenje. Ali videti Ćele-kulu i [plus]

[02.10.2009] Ovog leta smo moj sin i ja imali izvanrednu priliku da posetimo Niš, zahvaljujući prijateljima. To je bila idealna prilika da se štošta vidi u ovom izvanrednom gradu, a ono što je, po meni bilo nezaobilazno na isti način kao Medijana ili Ćele-kula, bio je spomenik koji bi mogli da tretiramo kao memorijal iz ne tako davnih vremena - prve polovine XX veka, odnosno Drugog svetskog rata. Dugo sam bila ubeđena da je Jasenovac u Hrvatskoj jedini očuvani logor iz Drugog svetskog rata. Moje je iznenađenje bilo tim veće kada sam otkrila da se u Nišu nalazi jedini, potpuno očuvani nemački logor, zlogl [plus]

[18.09.2009] Moram da priznam da sam, i pre dolaska u Niš, najviše žudela da vidim Medijanu. Iako su Viminacijum i Felix Romuliana mnogo više u novinama i ostalim medijima, nekako mi je ime izgledalo simpatično, a i, moram priznati da mi je i radoznalost bila poprilično zagolicana činjenicom da je ovo, za tadašnje pojmove "vikend (ili letnje) naselje" osnovano poprilično pre nego što će u njega kročiti Konstantin Veliki, čija se rodna kuća, odnosno njeni ostaci, po mišljenju nekih stručnjaka nalazi odmah iza Niške tvrđave. Očekivala sam nešto malo ostataka, naišla na divan prijem i na mnogo mnogo više nego [plus]

[31.08.2009] Pre neki dan sam se vratila iz Niša, grada koji me je poprilično oduševio mnogim stvarima, a naročito svojom živošću, te pažnjom koju većina Nišlija poklanja svom gradu. I zaista, od negovanih cvetnih žardinjera, pa do zaista korišćenih kontejnera za pet ambalažu, vidi se da se u grad svakodnevno ulaže mnogo truda i ljubavi... i to je to. Naravno... ima i kod Nišlija crnih ovaca, onih što ne iznose đubre kad treba, ili koji bacaju stare gume u arheološki vredna nalazišta, a o jednom takvom blagu želim da govorim danas.

[07.07.2009] Restoran pored koga sam u principu prošla više puta, i čija me je tabla privukla, ali u koji nisam ulazila, vođena svojim sopstvenim obavezama i vremenom koji prolazi. Trebalo je da se desi susret sa starim prijateljima, pa da odlučim i ja da prođem kroz ovu kapiju i provedem jedno divno veče, i upoznam, jedno, kako kažu, od onih mesta koje ne treba nikako zaobići u Beogradu. Imala prilike da testiram... i činjenica je, ovo mesto zaista ne treba zaobići

[03.04.2009] Verovali ili ne, pariski metro je nešto zaista posebno! Beograđani barem znaju koliko mastila može da teče povodom nečega tako uobičajenog kao što je prevozno sredstvo... pogotovo kada se radi o metrou. Laki metro, teški metro (a laki metro nije ništa drugo nego pravi moderan tramvaj, ali dobro, ajde, neću da žvaćem ovde...)... o svemu se tome priča, dati su čak i neki datumi, ali od radova ništa... samo projekti. Eh... da smo nešto u zlatno doba metroa! Pariski metroi nisu prvi videli svetlost dana... ne. Prvi metro, iliti "the tube" je napravljen u Engleskoj, tačnije u Londonu, ali, ako je [plus]

[30.03.2009] Beogradska Arena, koja onako pomalo, svojim izgledom i osvetljenjem podseća (onima koji si imali sreće da priđu blizu i da vide građevinu) na pariski Stade de France, dugo nije bila ništa drugo nego samo nekakav apstraktni landmark u izgradnji. Limes, Arena... svakakva imena su se tu izređala pre nego što smo najzad na putu ka Aerodromu mogli da primetimo tu lepu zgradu, na žalost naruženu nadzemnim parkingom (lepše izgleda kad joj se prilazi sa severa (tamo gde se, na sredini platoa nalazi zemaljska kugla, koja je sada postala mesto sastajanja), nego sa juga otkuda ja obično stižem). No to i [plus]

[25.06.2008] Depuis que je suis (re)venue vivre à Belgrade, je n'entendais que du bien de cette manifestation, qui a tout l'air d'être une tradition désormais bien ancrée, et surtout... vivante... dans son effort de réveiller les temps passés. Ce qui me paraissait toujours très attirant aussi, c'était le fait que tout cela se passe bien dans la Cité basse de la forteresse Kalémegdan... en réalité, au lieu même où de réels tournois étaient organisés en cours du 15ème siècle, vraisemblablement pour amuser un peu le Despote Stefan.